понедељак, 23. април 2012.

Macke


Мачка, такође звана и домаћа мачка или кућна мачка, је мали месождер, сисар из рода Felis. Верује се да је њен предак била дивља афричка мачка, Felis silvestris lybica. Мачке живе у блиској вези са људима најмање 9.500 година.
Постоји много различитих сорти мачака, од којих су неке безрепе или бездлаке, као резултат мутација и има их у различитим бојама. Оне су вешти грабљивци и познато је да за исхрану лове преко 1000 различитих врста животиња. Веома су паметне. Неке од њих се могу научити, или чак науче саме, да покрећу једноставније механизме, попут кваке на вратима или ручице наводокотлићу.
Комуницирају гласом (мјаукањем), предењем, фрктањем, режањем, шкљоцањем, и са још око стотину других гласова, као и говором тела. Мачке које живе у групама користе комбинацију гласова и говора тела за међусобно споразумевање.
Пошто је одомаћивање мачке релативно скоро, мачке такође могу самостално да живе у дивљини, често формирајући мање колоније. Повезаност људи и мачака довела је до њеног појављивања у митологији и легендама више култура, укључујући древну египатскукинеску и нордијску.

Леопард (Panthera pardus) је животиња из породице мачака и најмања од четири велике мачке из рода Panthera (остале сутигар, лав и јагуар). Леопарди су некада живели у Азији и Африци, од Кореје до јужне Африке, али се њихова расподела драматично смањила због лова и губитка станишта, тако да леопарди сада углавном живе у под-сахарској Африци. Изоловане популације живе у Пакистану, Индији, Индокини, Малезији и Кини. Због губитка станишта и сталног опадања популације, леопарди су сврстани у скоро угрожене врсте; њихов број је већи од других припадника рода Panthera.
Леопард има релативно кратке ноге и дугачко тело, са великом лобањом. Физичко највише подсећа на јагуара, иако је мањи и слабије грађе. Његово крзно је означено розетама које немају унутрашње тачке, за разлику од јагуара. Леопарди који су меланистични, било потпуно црни или врло тамне боје крзна, су врста великих мачака које се колоквијално називају црни пантери.
Животиња свој успех у животу у дивљини дугује свом опортунистичком начину лова, својој способности да се прилагоди на разне врсте станишта и способности да трчи приближно 60 km на сат. Леопарди лове буквално сваку животињу коју могу да лове и ухвате. Његова станишта варирају од кишних шума до пустињских терена.


У релативно скорашње време, станиште лава је обухватало јужне делове Евроазије, од Португалије до Индије, и већине Африке осим централних, тропских делова и пустиње Сахаре. Крајем 19. и почетком 20. века лавови су изумрли у северној Африци и наБлиском истоку. Данас, већина лавова живи у источној и јужној Африци и њихов број драстично опада. 1900. године је у Африци живело око 100.000 лавова, а данас се процењује да у дивљини, живи између 16.000 и 30.000 афричких лавова.

Азијски лав, познат као и индијски лав (подврста Panthera leo persica), који је у прошлости живео на територији од Турске до Индије и од Кавказа до Јемена, је истребљен са територије Палестине у средњем веку. Са појавом ватреног оружја у 18. веку нестао је и у већини осталих делова Азије. До краја 19. века лавови су нестали са подручја Турске[3][4], док је последњи лав у Ирану устрељен 1942. године. 1944. године је нађен костур лавице на обали реке Карун у Ирану. Ова подврста данас живи само у Гир шуми на северу Индије. Око 300 лавова живи на простору од 1412 km² у држави Гуџарат, која покрива већину шуме. Њихов број је стабилан.





Мачка, такође звана и домаћа мачка или кућна мачка, је мали месождер, сисар из рода Felis. Верује се да је њен предак била дивља афричка мачка, Felis silvestris lybica. Мачке живе у блиској вези са људима најмање 9.500 година.
Постоји много различитих сорти мачака, од којих су неке безрепе или бездлаке, као резултат мутација и има их у различитим бојама. Оне су вешти грабљивци и познато је да за исхрану лове преко 1000 различитих врста животиња. Веома су паметне. Неке од њих се могу научити, или чак науче саме, да покрећу једноставније механизме, попут кваке на вратима или ручице наводокотлићу.
Комуницирају гласом (мјаукањем), предењем, фрктањем, режањем, шкљоцањем, и са још око стотину других гласова, као и говором тела. Мачке које живе у групама користе комбинацију гласова и говора тела за међусобно споразумевање.
Пошто је одомаћивање мачке релативно скоро, мачке такође могу самостално да живе у дивљини, често формирајући мање колоније. Повезаност људи и мачака довела је до њеног појављивања у митологији и легендама више култура, укључујући древну египатскукинеску и нордијску.
Уобичајено веровање било је да је мачка припитомљена у древном Египту, где је била култна животиња.Међутим, студија из 2007. открила је да све линије од којих домаће мачке воде порекло потичу од неколико (до пет) самоприпитомљених афричких дивљих мачака (Felis silvestris lybica), са Блиског истока, приближно 8000. пре нове ере.